Koliko bi danas vredelo 10.000 evra uloženih pre deset godina u zlato, fondove ili indeksne deonice

Sredinom oktobra 2016. gram zlata kotirao se oko 36,7 evra. Danas se kreće oko 120,5 evra, a američki berzanski indeks S&P 500 je u istom periodu porastao više od tri i po puta.

Mnogi su tada imali neku ušteđevinu sa strane. Bonus sa posla, novac od prodaje auta, ili jednostavno godine odricanja. Većina ga je ostavila u banci. Zato ima smisla da izračunamo šta bi bilo da je tih 10.000 evra otišlo u zlato, u globalni fond ili u indeksne deonice. Sa stvarnim brojkama, bez nagađanja.

Cena zlata pre deset godina i danas – šta bi bilo sa 10.000 evra?

Prema pregledu istorijskih podataka koji objavljuje MetalCharts, zlato je u 2016. imalo prosečnu cenu od oko 36,6 evra po gramu, a godinu je završilo na oko 35 evra. Naredne tri godine cena je uglavnom stajala u mestu. Ko je tada kupio, verovatno se pitao da li je pogrešio.

Preokret je počeo sa pandemijom, kada je gram zlata prvi put prešao 54 evra. Pravi talas došao je kasnije. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. centralne banke su udvostručile tempo kupovine zlata, a samo tokom 2024. dodale su u rezerve 1.044,6 tona.

Zatim je usledilo ubrzanje. Gram zlata je prvi put prešao 110 evra u oktobru 2025., a vrhunac od oko 150 evra po gramu dostignut je krajem januara 2026. Od tada se tržište hladi. U septembru 2026. zlato je izgubilo šest odsto vrednosti, a 13. oktobra gram je vredeo oko 120,5 evra. Ako želite da pratite koliko trenutno iznosi cena zlata za poluge i dukate, pratite dnevne kotacije, jer se menjaju iz sata u sat.

Koliko bi zaista ostalo u džepu?

Brojka od skoro 33.000 evra važi po berzanskoj ceni. U praksi, fizičko zlato se kupuje uz premiju, a otkupna cena je niža od prodajne. Premija je najveća kod pločica od jednog grama, dok je kod poluga od 100 grama znatno niža. Zato bi 273 grama u jednoj ili nekoliko većih poluga bila isplativija od gomile malih pločica.

Zlato ne donosi kamatu ni dividendu. Ceo profit dolazi isključivo iz rasta cene. Da ste prodali u januaru 2026., zarada bi bila osetno veća, što pokazuje koliko trenutak prodaje ume da promeni ishod.

Investicioni fondovi – koliko bi danas vredelo 10.000 evra u globalnom ETF-u

Kod fondova je teško dati jednu brojku, jer se rezultati jako razlikuju u zavisnosti od toga u šta fond ulaže. Zato posmatramo dva primera: najpopularniji globalni ETF i konzervativne domaće fondove.

Globalni ETF kroz deset godina

Za primer smo uzeli iShares Core MSCI World, jedan od najvećih ETF fondova koje kupuju evropski investitori. Fond obuhvata oko 1.500 kompanija iz 23 razvijene zemlje, a dividende automatski reinvestira.

Pre deset godina jedan udeo vredeo je oko 40 evra. Na zatvaranju 13. oktobra 2026. udeo je vredeo 131,74 evra. Prema podacima sa portala MarketScreener, rast u poslednjih deset godina iznosi 233,6%.

Domaći fondovi u Srbiji

Domaći fondovi su uglavnom konzervativniji, sa većim udelom obveznica i depozita. Na primer, Raiffeisen Future je u poslednjih pet godina ostvarivao prinos od 2,86% godišnje u evrima. Sa takvim tempom, 10.000 evra bi za deset godina naraslo na oko 13.400 evra

Alternativni fondovi su prošli bolje. Kako navodi Radar Nova, ovi fondovi u Srbiji beleže prosečan godišnji prinos od oko 10 odsto, ali uz veći rizik.

Indeksne deonice – S&P 500 kao najjači adut decenije

Indeksne deonice, odnosno ulaganje u ceo berzanski indeks umesto u pojedinačne kompanije, bile su najisplativiji izbor ove decenije. Evo i zašto.

Kretanje S&P 500 indeksa od 2016. godine

U oktobru 2016. indeks S&P 500 bio je na oko 2.130 poena. Usledili su pad u pandemiji, brz oporavak, pa teška 2022. godina. Ipak, prema podacima sa sajta Macrotrends, indeks je u poslednjih deset godina rastao po stopi od 13,8% godišnje. Novi rekord od 7.818,54 poena postavljen je 6. oktobra 2026.

Kurs i dividende menjaju konačnu računicu

Računica od 36.000 evra obuhvata samo rast indeksa. Ko je reinvestirao dividende, danas ima preko 40.000 evra. Kurs je u ovom slučaju malo umanjio dobit, jer je evro danas nešto jači prema dolaru nego tada.

Postoji i druga strana. Samo Nvidia čini oko 8% tržišne vrednosti indeksa, pa je današnji S&P 500 osetljiv na sudbinu nekoliko tehnoloških giganata.

Cena zlata, fondovi ili deonice – ko je pobednik decenije

Kada se sve sabere, razlike nisu tako drastične kao što bi se očekivalo. Najveća razlika je između onih koji su uložili i onih koji su novac ostavili da stoji.

Do sličnog zaključka došao je i hrvatski matematičar Toni Milun. Kako prenosi Mondo, u njegovom poređenju S&P 500 je bio najbolji u jednom posmatranom periodu, a zlato u druga dva. Upravo zato ima smisla rasporediti novac.

Česta pitanja o ulaganju 10.000 evra

Da li je sada prekasno da uložim u zlato?

To niko ne može pouzdano da kaže. Zlato je i dalje daleko iznad nivoa od pre pet godina, ali je ispod januarskog vrhunca. Mnogi zato kupuju u delovima, umesto da ceo iznos ulože odjednom.

Mogu li iz Srbije da ulažem u fondove koji prate svetske berze?

Možete. Pored stranih brokera, i pojedini domaći fondovi ulažu napolju. Neki od njih investiraju na globalnom tržištu akcija kompanija koje ispunjavaju ESG kriterijume.

Da li je bolje da uložim sve odjednom ili mesečno po malo?

Ulaganje odjednom donosi više ako tržište odmah krene da raste. Mesečne uplate smanjuju rizik da uđete na samom vrhu. Za većinu zaposlenih, redovne uplate iz plate su prirodniji izbor.

Koliko novca treba da imam sa strane pre nego što počnem da ulažem?

Pravilo koje se često preporučuje je rezerva za tri do šest meseci troškova života. Tek novac preko toga ima smisla vezivati na duži rok.

Rezime

Deset godina je dovoljno da se vidi razlika između novca koji radi i novca koji stoji. Zlato, globalni fondovi i indeksne deonice su utrostručili uloženo, dok je štednja jedva pratila inflaciju. Nije stvar u tome da pogodite najbolju investiciju, već da počnete na vreme i da budete strpljivi.