Prema najnovijim dostupnim podacima Eurostata, u EU je tokom 2023. zabeleženo 2,82 miliona povreda na radu sa najmanje četiri dana odsustva, kao i 3.298 smrtnih povreda na radu.
Oprema direktno utiče na zaštitu zaposlenih u kontaktu sa alatom, hemikalijama, prašinom, bukom, varnicama, klizavom podlogom ili predmetima koji padaju.
Zato je važno da zaštitna oprema bude sertifikovana, pravilno izabrana i usklađena sa standardima za konkretno radno mesto.
Kada vam je potrebna oprema za bezbednost na radu, Safety Shop je pouzdan partner za zaštitnu obuću, odeću, rukavice, šlemove, zaštitu vida, prvu pomoć i opremu za industriju, građevinu i servisne delatnosti.
U Srbiji je oblast bezbednosti i zdravlja na radu uređena Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, a nadležna Uprava obavlja poslove koji se odnose na propise, mišljenja za njihovu primenu, praćenje stanja, analizu uzroka povreda i predlaganje preventivnih mera.
Zbog toga je važno da bezbednost ne ostane samo na papiru, već da se sprovede kroz procenu rizika, obuku, opremu, nadzor, jasna uputstva i svakodnevnu kontrolu radnog mesta.
Koje su najčešće povrede na radu?
Posekotine, ogrebotine i površinske povrede kože
Posekotine i ogrebotine nastaju pri radu sa noževima, limom, staklom, oštrim ivicama, ambalažom, metalnim delovima, ručnim alatom i mašinama. Na prvi pogled deluju manje ozbiljno, ali bez pravilne zaštite nastaje rizik od infekcije, dubljeg oštećenja tkiva, prekida rada i dužeg oporavka.
Prevencija počinje izborom odgovarajućih rukavica. Za rad sa oštrim predmetima koriste se rukavice protiv prosecanja, za hemikalije hemijski otporne rukavice, a za mehaničke poslove rukavice koje štite šake bez smanjenja kontrole pokreta. Rukavice moraju da odgovaraju veličini šake, vrsti materijala i nivou rizika. Prevelike rukavice zapinju, premale ograničavaju pokret, a pogrešan materijal daje lažan osećaj zaštite.
Potrebno je obezbediti i siguran način odlaganja sečiva, lomljivih predmeta i oštrih ostataka. Radna površina mora da bude pregledna, bez rasutog alata i ambalaže koja ometa kretanje ruku.
Uganuća, istegnuća i povrede leđa
Uganuća, istegnuća i bolovi u leđima nastaju pri podizanju tereta, guranju kolica, radu u nepravilnom položaju, ponavljanju istih pokreta i radu bez pauze. Ove povrede spadaju među najzastupljenije jer se javljaju u proizvodnji, skladištima, maloprodaji, zdravstvu, građevini, dostavi i kancelarijskom radu.
Prevencija zahteva dobru organizaciju posla. Težak teret ne treba podizati iz uvijenog položaja tela. Put za kretanje mora da bude slobodan. Kolica, dizalice, ručni paletari i druga pomoćna sredstva treba koristiti uvek kada teret prelazi bezbednu granicu za ručno rukovanje.
Zaposleni moraju da znaju kako se teret podiže, nosi i spušta. Obuka ne sme da bude formalna rečenica na papiru, već praktično pokazivanje pravilnog pokreta. Kod poslova sa ponavljanjem istih radnji potrebno je menjati zadatke, uvoditi kratke pauze i prilagoditi visinu radne površine.
Padovi, spoticanja i klizanja
Padovi spadaju među povrede koje se najlakše sprečavaju, ali se i dalje redovno dešavaju. Klizav pod, kablovi, prosuta tečnost, neravna podloga, loše obeležene stepenice, nedovoljno osvetljenje i neodgovarajuća obuća stvaraju uslove za povredu.
Zaštitna obuća mora da odgovara podlozi. U kuhinjama, radionicama, servisima, pogonima i magacinima posebno je važan đon sa protivkliznim svojstvima. Na gradilištima i poslovima sa teretom potrebna je obuća sa zaštitnom kapom, ojačanim đonom i stabilnom potporom za stopalo.
Prevencija uključuje redovno čišćenje prolaza, jasno obeležavanje vlažnih površina, uklanjanje prepreka, dobru rasvetu i pravilno skladištenje materijala. Svaka promena nivoa poda, stepenik, rupa ili prag treba da bude vidljiv i obeležen.
Povrede glave
Povrede glave nastaju zbog pada predmeta, udara u konstrukciju, rada ispod skela, rada u magacinima sa visokim policama, građevinskih aktivnosti i servisnih poslova u skučenom prostoru. Posledice idu od lakših udaraca do teških trauma.
Zaštitni šlem mora da bude prilagođen poslu, pravilno podešen i zamenjen nakon oštećenja ili isteka roka upotrebe. Šlem koji stoji na vozilu, polici ili ekseru nema zaštitnu funkciju u trenutku kada je potreban. Kod rada na visini, u građevini i industriji, dodatno se koriste trake za bradu, viziri i kompatibilna zaštita za oči ili sluh.
Poslodavac mora da obezbedi da se zone ispod rada na visini fizički odvoje, da se materijal ne ostavlja na ivicama platformi i da se alat koristi sa zaštitom od pada kada postoji rizik za ljude ispod.
Povrede oka i lica
Povrede oka nastaju pri brušenju, sečenju, zavarivanju, radu sa hemikalijama, prašinom, česticama, piljevinom, metalnim opiljcima i prskanjem tečnosti. Jedna mala čestica dovoljna je za ozbiljno oštećenje oka.
Zaštitne naočare, viziri i maske za zavarivanje biraju se prema vrsti rizika. Naočare za prašinu nisu zamena za vizir pri radu sa hemikalijama. Vizir nije zamena za masku za zavarivanje. Kod rada sa tečnostima potrebna je bočna zaštita, a kod zavarivanja zaštita od zračenja i varnica.
Radno mesto mora da ima dostupnu prvu pomoć i, gde postoji rizik od hemikalija, stanice za ispiranje očiju. Reakcija u prvim minutima utiče na posledice povrede.
Opekotine i hemijske povrede
Opekotine nastaju pri radu sa visokim temperaturama, parom, vrućim površinama, otvorenim plamenom, zavarivanjem, kuvanjem, rastopljenim materijalima i hemikalijama. Hemijske povrede nastaju pri kontaktu sa kiselinama, bazama, rastvaračima, sredstvima za čišćenje, gorivima i industrijskim tečnostima.
Prevencija zahteva tačno označene posude, sigurnosne listove, obučene zaposlene i opremu koja odgovara supstanci. Za hemikalije se koriste rukavice, naočare, viziri, kecelje, kombinezoni i zaštita disajnih organa prema proceni rizika. Nije svaka rukavica otporna na svaku hemikaliju, pa izbor mora da prati deklaraciju proizvoda i namenu.
Kod rada sa toplotom potrebna je odeća otporna na varnice, plamen ili visoku temperaturu, kao i obuća koja štiti stopalo od vrućih materijala i prosipanja.
Povrede šake i prstiju
Šake su najizloženiji deo tela u velikom broju zanimanja. Povrede nastaju pri radu sa presama, bušilicama, brusilicama, testerama, transportnim trakama, ručnim alatom, ambalažom, paletama i metalnim delovima. U ovu grupu ulaze nagnječenja, posekotine, ubodi, amputacije, opekotine i prelomi.
Prevencija ne sme da se zasniva samo na rukavicama. Mašine moraju da imaju zaštitne poklopce, blokade, zaustavne tastere i jasna uputstva za rad. Rukavice se koriste kada ne stvaraju dodatni rizik od uvlačenja u rotirajući deo. Kod određenih mašina rukavice nisu dozvoljene upravo zbog tog rizika.
Zaposleni treba da prijave svaki kvar, neuobičajen zvuk, vibraciju ili labav deo mašine. Rad pod pritiskom, žurba i improvizovani alati povećavaju rizik od povrede šake.
Povrede od električne struje
Električne povrede nastaju pri radu na instalacijama, produžnim kablovima, razvodnim ormanima, mašinama, punjačima, grejačima, mokrim površinama i neispravnoj opremi. Rizik postoji i kod zaposlenih koji nisu električari, posebno kada koriste oštećene kablove ili uređaje.
Prevencija podrazumeva redovnu kontrolu instalacija, zabranu korišćenja oštećenih kablova, jasno označene razvodne ormane i pristup samo ovlašćenim licima. Kod održavanja mašina primenjuju se procedure zaključavanja i označavanja izvora energije, kako bi se sprečilo slučajno uključivanje tokom intervencije.
Za rad u blizini električnih izvora koriste se izolacione rukavice, obuća, prostirke i alat predviđen za tu namenu.
Oštećenje sluha
Buka u proizvodnji, građevini, radionicama, drvnoj industriji, metalopreradi, servisima i magacinima vremenom dovodi do oštećenja sluha. Problem je u tome što se posledice ne vide odmah. Zaposleni se navikne na buku, ali sluh se postepeno oštećuje.
Zaštita sluha uključuje čepiće, antifone i komunikacione sisteme za bučno okruženje. Izbor zavisi od nivoa buke, trajanja izloženosti i potrebe za komunikacijom tokom rada. Preveliko prigušenje takođe nije uvek dobro rešenje, jer zaposleni tada slabije čuje upozorenja, vozila ili signale.
Poslodavac treba da meri nivo buke, obeleži zone visokog rizika i organizuje posao tako da se vreme izloženosti smanji.
Povrede povezane sa umorom, stresom i opterećenjem
U 2026. posebnu pažnju treba posvetiti umoru, mentalnom opterećenju, smenskom radu, pritisku rokova i radu sa digitalnim alatima. Eurostat za 2023. navodi da je fizičko ili mentalno naprezanje bilo jedan od vodećih uzroka nezgoda bez smrtnog ishoda u EU.
Umor utiče na koncentraciju, procenu rizika, brzinu reakcije i koordinaciju pokreta. Zaposleni koji radi predugo, bez pauze ili pod stalnim pritiskom lakše pravi grešku pri vožnji viljuškara, radu sa mašinom, podizanju tereta ili rukovanju hemikalijama.
Prevencija zahteva raspored rada koji ne iscrpljuje ljude, jasne pauze, realne rokove, bolju komunikaciju između nadređenih i zaposlenih, kao i pravilo da se nesiguran rad prekida bez kazne za zaposlenog koji je prijavio rizik.
Kako sprečiti povrede na radu?
Procena rizika mora da bude tačna i primenljiva
Procena rizika je osnova bezbednosti na radu. Ona mora da pokaže šta se na radnom mestu stvarno dešava: koji alat se koristi, gde se zaposleni kreću, kakve materijale nose, sa kojim hemikalijama rade, koliko traje smena, da li postoji buka, prašina, visina, vlaga, struja, transport ili rad sa trećim licima.
Loša procena rizika prepisuje opšte rečenice. Precizna procena rizika opisuje konkretne opasnosti i određuje mere koje se sprovode: zaštitna oprema, obuka, tehnička zaštita, signalizacija, kontrola pristupa, plan evakuacije, održavanje mašina i nadzor.
Obuka zaposlenih mora da bude praktična
Zaposleni treba da zna šta radi, zašto nosi određenu opremu i šta treba da uradi kada vidi rizik. Obuka mora da uključi radno mesto, alat, mašine, hemikalije, kretanje kroz prostor, postupak prijave opasnosti i pravila ponašanja u hitnoj situaciji.
Nije dovoljno da zaposleni potpiše formular. Potrebno je proveriti da li razume uputstvo i da li zna da ga primeni. Novi radnici, sezonski radnici, radnici koji menjaju poziciju i zaposleni koji rade sa novom opremom zahtevaju posebnu pažnju.
Lična zaštitna oprema mora da odgovara riziku
Lična zaštitna oprema ima svrhu samo kada odgovara stvarnoj opasnosti. Zaštitne rukavice, obuća, naočare, šlemovi, viziri, maske, antifoni, opasači, kombinezoni i prsluci visoke vidljivosti ne biraju se po izgledu, već po standardu, nameni i uslovima rada.
Zaštitna obuća za magacin ne mora da bude ista kao obuća za građevinu. Rukavice za montažu ne odgovaraju radu sa hemikalijama. Maska za prašinu nije dovoljna za gasove, paru i čestice kada procena rizika zahteva viši nivo zaštite disajnih organa.
Oprema mora da bude dostupna, ispravna, odgovarajuće veličine i redovno zamenjena. Zaposleni je neće koristiti pravilno ako ga žulja, ometa u radu ili nije prilagođena zadatku.
Radno mesto mora da bude uredno i pregledno
Veliki broj povreda nastaje zbog neurednog prostora. Kablovi, ambalaža, prosuti materijal, palete u prolazu, alat na podu i loše obeležene zone stvaraju rizik za spoticanje, pad, udar i povredu.
Svako radno mesto treba da ima jasno određene prolaze, mesta za odlaganje alata, zone za skladištenje, oznake za opasnost, dostupnu prvu pomoć i pravilo da se prosuta tečnost odmah uklanja. U magacinima i pogonima transportne rute moraju da budu odvojene od pešačkih zona.
Mašine i alati zahtevaju redovno održavanje
Neispravna mašina, tup alat, labav štitnik, oštećen kabl ili improvizovana popravka predstavljaju direktan rizik. Održavanje mora da bude planirano, dokumentovano i povereno obučenim licima.
Zaposleni treba da imaju pravo i obavezu da zaustave rad kada primete kvar. Kazna zbog prijave problema stvara opasnu kulturu ćutanja. Bezbedan sistem podstiče prijavu svakog rizika pre nego što dođe do povrede.
Signalizacija mora da bude jasna
Znakovi upozorenja, oznake obavezne zaštitne opreme, evakuacioni pravci, oznake hemikalija, protivpožarna oprema i obeležene zone opasnosti moraju da budu vidljivi, razumljivi i postavljeni na pravom mestu.
Signalizacija koja se ne vidi, stoji iza robe ili koristi nejasne oznake ne štiti zaposlene. Piktogrami, boje, natpisi i fizičke barijere treba da vode radnika kroz prostor bez potrebe za dodatnim objašnjenjem.
Prva pomoć mora da bude dostupna
Svako radno mesto treba da ima opremu za prvu pomoć, odgovarajući broj obučenih zaposlenih i jasan postupak reagovanja. Kod radnih mesta sa hemikalijama potrebne su stanice za ispiranje očiju i tela. Kod rada sa posebnim rizicima potrebno je predvideti i brzu komunikaciju sa hitnim službama.
Prva pomoć nije zamena za prevenciju, ali smanjuje posledice kada povreda nastane. Zaposleni treba da znaju gde se oprema nalazi i kome se odmah obraćaju.
Ko je odgovoran za bezbednost na radu?
View this post on Instagram
Poslodavac je odgovoran da organizuje bezbedan rad, sprovede procenu rizika, obezbedi opremu, organizuje obuku i kontroliše sprovođenje mera. Zaposleni su odgovorni da poštuju uputstva, koriste opremu, prijave opasnost i ne ulaze u radnje za koje nisu obučeni.
Najbolji rezultati postižu se kada bezbednost nije tema samo pred kontrolu. Ona treba da bude deo svakog radnog dana: pre početka smene, pri uvođenju novog radnika, tokom održavanja mašina, pri promeni procesa, posle povrede i nakon svake prijave rizika.
Zaključak
Bezbednost na radu u 2026. zahteva tačnu procenu rizika, dobru organizaciju, obučene zaposlene, ispravne mašine, uredan prostor i pravilno izabranu zaštitnu opremu. Najčešće povrede nastaju na poznatim mestima: pri radu rukama, kretanju kroz prostor, podizanju tereta, radu sa mašinama, hemikalijama, bukom, električnom energijom i opremom koja nije prilagođena poslu.
Povrede se sprečavaju pre početka rada, a ne posle nezgode. Kada poslodavac jasno prepozna rizike, obezbedi odgovarajuću opremu i uvede pravila koja se stvarno poštuju, radno mesto postaje bezbednije, produktivnije i stabilnije za sve zaposlene.